LETEĆI START

Napisao dana 22 jula, 2020

Vremena kada su stečena znanja iz neke struke mogla da se koriste ceo život su odavno iza nas. Ne prođe ni nekoliko godina, ponekad i kraće, da se ne dogodi neka promena sa kojom istovremeno zastari gomila znanja i veština. Polako postajemo kao ptice kojima s vremena na vreme opada istrošeno perje i zamenjuje se novim. Za razliku od ptica kojima je promene nametnula priroda, čovek mora sam da se pobrine da istrošene veštine zameni novim, kako bi mogao da nastavi da leti.

Jedini problem u zameni zastarelih veština jeste da ih ne možemo kupiti kao što se kupuju nove cipele. Veštine se ne mogu pazariti u prodavnici, niti se sa novim parom mogu zameniti one koje su se pohabale ili nisu više u modi. Veštine se grade postupno, sa mnogo truda i muke, bez garancije da će nam se napor isplatiti. To za mnoge ljude izgleda prilično demotivišuće, pa postanu odlučni u nameri da se ne menjaju i da ne ulažu trud u razvijanje novih veština. Nadaju se kakvoj zgodnoj Prilici koja će doći na sastanak sa njima i bezuslovno ponuditi veliki dobitak, za koji neće morati da se menjaju i uče.

Ne znaju da su današnje Prilike postale probirljive i zahtevne. Svesne svoje atraktivnosti i same postavlaju visoke kriterijume svojom udvaračima. Očekuju da đuvegija bude spreman i da poseduje veštine i znanja sa kojom bi znao da je iskoristi. Nemaju strpljenja da čekaju. Bio nekad zanimljiv kviz koji su vodile dve tada mlade voditeljke i zvao se LETEĆI START. Cilj im je bio da na ulici pronađu osobu kojoj će ponuditi atraktivno putovanje u inostranstvo, ali pod uslovom da se spakuje i spremi u roku od sat vremena. Bilo je zanimljivo gledati kako različiti ljudi reaguju na iznenadnu priliku. Ostao mi je utisak tada, kao i  mnogo puta kasnije, da za iznenadne prilike čovek treba da bude spreman. Kao što su u kvizu spremniji bili oni koji su imali kod sebe dokumenta za putovanje, tako u životu moramo imati veštine i znanja spremne za Priliku koja može doći.

Primera radi, pre tri godine počeo sam da učim nemački jezik. Do sada sam u tu investiciju uložio poprilično vremena, a i novca, obzirom da sam angažovao profesora nemačkog. Ni tada, a ni sada, nije se pojavila ni jedna prilika sa kojom bi se uloženo vratilo u materijalnom smislu. Ali, nastavljam i dalje. Svakog dana provodim barem sat vremena u učenju i ponavljanju.

Kada me neko pita zbog čega istrajavam u učenju jezika, kada ne planiram da se selim u Nemačku, niti imam klijente ili poslodavce sa tog govornog područja, potpuno razumem začuđenost sagovornika. Ali, poučen iskustvom iz dosadašnjeg dočekivanja Prilika, znam da se one često pojave privučene upravo našim pozivom. Prilika dolazi kada je mi prizovemo. A prizivaju ih, između ostalog, i usmeravanje naše energije ka veštinama koje tu Priliku prate. Jer, drugačije ne biva. Mala je verovatnoća da će Prilika naići i da će me strpljivo sačekati nekoliko godina da naučim jezik kojim ona govori. Nemaju one vremena za čekanje, odlaze dalje do onih koji će biti spremni. Kao autobus koji ima određen red vožnje i ako niste u to vreme na stanici on produžava dalje. Moje je da budem na stanici i spreman dočekam autobus na kojem će pisati: “Tražimo znanje nemačkog jezika”

Ali, ne čekam samo na jednoj stanici. Uporedo možemo da ulažemo i razvijamo više veština i znanja. Pošto svi imamo ograničene kapacitete, pravo pitanje je kako izabrati veštine koje ćemo razvijati.

Pre svega, dobro bi bilo da procenite na koji način će se tražnja za određenim znanjem ili veštinom razvijati u budućnosti. Moja procena pre nekoliko godina je bila da će uticaj nemačke ekonomije biti sve veći i shodno tome će znanje nemačkog jezika donositi blagu prednost. Možda bih se sa današnjim pogledima pre odlučio za kineski, ali o tome nekom drugom prilikom. 😊

Drugi važan kriterijum pri odluci jeste u kojoj meri bi nova veština mogla uticati na vašu vrednost. Jer, u svojoj suštini, sticanje veštine je vrsta investicione odluke. Ulažete u nešto što treba da vam u budućnosti donese veće prihode od onoga što ste uložili. Naravno, pod uslovom da veštinu stičete da bi se razmenjivali na tržištu. Ukoliko, veštinu stičete zbog ličnog zadovoljstva i sticanja samopouzdanja oslobođeni ste razmišljanja o tome da vam ulaganje mora doneti i korist.

Sa druge strane, sticanje novih veština i znanja je naporan posao, pogotovu za one koji su naivno pomislili da se proces učenja okončava završetkom školovanja. Ali, čak i oni koji rado uče i ulažu u lični razvoj nailaze na nepremostive prepreke. Jedan od najčešćih razloga zbog čega se ne istrajava u sticanju veštine je nedostatak strpljenja za dostizanje vidljivih rezultata, negativno poređenje sa onima koji su veštinu već stekli i nedostatak jasne vizije na koji način će sticanje nove veštine poboljšati našu vrednost. Važno je da imate volju i želju da stičete nova znanja, ali je isto tako važno da znate, ili barem naslutite, zašto su vam nova znanja i veštine potrebna.

Već je jasno da će promene u potrošačkim navikama dovesti do novih proizvoda i usluga koje će otvariti šanse za preduzetne pojedince i kompanije. Međutim tu nije kraj. Istovremeno će se pojaviti potražnja za novim veštinama i znanjima koje će biti na višoj ceni u ekonomiji budućnosti.

Ipak, verujem da neke veštine neće nikad izgubiti na vrednosti. Možda će samo promeniti formu u kojoj će se odvijati. Prodajne veštine će i dalje biti najvažnije, ali u vremenu kada se trgovine sve više sele na internet gde se kupovina odvija bez fizičkog kontakta sa prodavcima, znanja i veštine izgradnje jednostavnog i lakog procesa online kupovine dobijaće na ceni. Stručnjake koji su nekada savetovali trgovinske lance na koja mesta u radnji da postave svoju robu, polako zamenjuju stručnjaci koji ukazuju kako da pridobijete kupca da klikne na dugme KUPI.

Veštine organizovanja ljudi i poslova će takođe biti vredna za kompanije. Ali, sa novim tendencijama ova veština dobija malo drugačiji oblik. Pojavljuje se potreba za veštinama organizacije poslova na daljinu. Okupljanje i vođenje ljudi dok svoj posao rade na različitim kontinentima i vremenskim zonama traži jedan nov set veština. Za početak razumevanje i poznavanje alata koji omogućavaju povezivanje na daljinu. Zatim veštine komunikacije

Ovih dana radim upravo na jednom takvom projektu. Postavljam organizacione procese za kompaniju čija se prodaja nalazi u Aziji, proizvodnja usluge u Srbiji, sa zaposlenima iz celog sveta koji su online povezani. Ne postoje kancelarije i jedinstveno radno vreme. Različite su kulture i okruženja iz kojih dolaze. Spaja nas “samo” projekat na kojem pomoću svojih veština i znanja stvaramo neku novu vrednost. Za mene je ovaj način organizovanja posla nov i prilično neuobičajen. Ali, prilagođavam mu se razumevajući u kom smeru se ekonomija budućnosti kreće. Ne mogu da kažem da nije zanimljivo. Stičem nova znanja, ovladavam novim veštinama, prilagođavam iskustva koja sam prethodno stekao. Istovremeno prikupljam informacije, proučavam ih i tražim dobitnu kombinaciju prilagođavajući ono što umem, mogu i želim da radim sa zahtevima novog vremena.

Sve to radim verujući i nadajući se da je istinita ona Darvinova tvrdnja da ne opstaju ni najjači, ni najinteligentniji već oni koji se najbolje prilagođavaju promenama.

Ako je tako ne brinem se ni za sebe, a ni za vas.

Kad nabacimo novo perje letećemo mi ponovo.

Još više i dalje.



Nastavi sa čitanjem

Prethodni post

Supermen


Thumbnail


Traži