Milan Trbojević – Knjiški moljac

Sa Vladimirom sam se prvi put sreo na seminaru o nepisanim pravilima napredovanja u organizaciji i bio je namenjen za zaposlene. Ceo seminar sam slušao Vladimira i mislio da je meni ovakva osoba potrebna kao mentor kako bih napredovao dalje i mogao da se razvijam na svom preduzetničkom putu. Imao sam mnogo nepoznanica, a nikada nisam ni radio u sistemu i bio mi je neophodan neko ko bi me vodio i pomagao na preduzetničkom putu. Od mentora sam očekivao da mi samo skrati vreme i da neke stvari pre uradim, a ne da nešto uradi umesto mene.

To je bilo pre nekoliko godina. Ta saradnja traje i danas. Sada već postoji plan i struktura sa moje strane i jasan mi je put kuda idem. Naravno uloga mentora se i dalje nastavlja pošto uvek ima posla da se nešto unapredi i još malo podesi. Sada više radimo na strateškim planovima, samo ponekad na operativnim odlukama.

Najveća prednost poslovnog mentorstva je u tome što je taj put neko već prešao, što vam može ukazati  na opasnosti i moguće greške kako ih ne bi preskupo platili. Iskustvo rada sa mentorom je nemerljivo i nešto što bih svakome preporučio da proba, barem 3-6 meseci. Ako mu tada ne prija da prekine, ali da pokuša sa nekim drugim sve dok se mentor i učenik ne poklope. Meni se dogodilo iz prve i nadam se da ćemo još dugo sarađivati i koračati zajedno preduzetničkim stazama ka uspehu.

Milan je prva osoba ikada koja je u meni prepoznala poslovnog mentora. Pre nego što sam to i ja uradio. Kada sam ga pitao zašto misli da mu ja mogu pomoći, rekao je jednostavno da mu je potreban neko ko je prošao put kojim on sa svojom firmom želi da prođe. Sa sigurnošću i samopouzdanjem je izgovorio svoje ciljeve, odnosno snove, kojima bi se mnogi nasmejali. Međutim, nisam se nasmejao, naprotiv. Ti snovi su nam bili pogonsko gorivo za dolazak do svih kasnijih uspeha.  To što je Milan uvek znao gde želi da stigne i bio spreman da se tom cilju maksimalno posveti, bila je velika prednost.

Ipak, moralo je mnogo toga da se nauči, ispravi, popuni, zameni… Ono najvažnije što je uspeo da primeni bilo je da pronađe fokus i da se specijalizuje u veoma širokoj oblasti kojom se bavi. Fokusa se mnogi preduzetnici plaše, jer imaju utisak da biti uspešan podrazumeva neograničeno širenje, svuda i ka svima. A istina je suprotna. Kada izaberete pravu ciljnu grupu, kada im prilagodite svoju ponudu, usmerite ka njima odgovarajuće poruke i marketing, čak i celu organizaciju kreirate prema njihovim potrebama, sve postaje mnogo stablinije, uspešnije i profitabilnije.

Snovi i ciljevi sa kojima je Milan prvi put došao i dalje nisu ispunjeni, ali verujem da smo im svakim danom sve bliži. Mada, kako prolazi vreme primećujem da i kod njega nema više tog mladalačkog nestrpljenja da se što pre stigne do mesta na koje se naumilo. Shvatio je onu najtananiju mudrost sa puta ka uspehu.

Možda je cilj važan da bi se krenulo, ali je u putovanju najveća čar.

Što duže traje, više će se i naučiti.